Svi mi smo jednom bili stažeri, a kasnije smo se sretali sa stažerima, kad dođu u apoteku. Pored sveg znanja koje neosporno poseduju, ono što svi primetimo često jeste da su, kolokvijalno rečeno, “pogubljeni” – kakvi smo i sami bili kad smo se tek našli među svim tim šarenim i jednobojnim kutijicama.
Ja lično nemam ni najmanju sumnju da oni znaju koji antibiotici postoje. Generička imena. Takođe, sasvim sam sigurna da znaju i šta su supstance koje deluju na CNS. Ali, kako očekivati da znaju da se recimo amoksicilin/klavulanska kiselina kombinacija zove npr. Clavobel, Augmentin, Amoksiklav,…? Između ostalog. Ne bih da polemišem o odabiru imena, ali za jednog novopečenog apotekara samo treba imati malo razumevanja da je praktično nemoguće da znaju po jednom generičkom imenu po minimum 10 komercijalnih imena u roku od 7 dana. Da znaju koji sve amlodipin postoji, koji sve statini… i da se ne zgranemo kad nađemo u Knjizi evidencije izdatih recepata upisan neki antihistaminik ili recimo Nystatin…
Knjiga evidencije izdatih recepata podrazumeva upisivanje antibiotika i lekova koji djeluju na CNS, a poslednjih godinu-dve se upisuju i izdati lekovi u terapiji dijabetesa. Razlog je jedan – sprečavanje zloupotrebe svih navedenih grupa lekova, a motiv zloupotrebe je različit. U slučaju antibiotika tako sprečavamo široku i neracionalnu primenu koja bi prouzrokovala rezistentnost sojeva bakterija na postojeće antibiotike, lekovi koji deluju na CNS se prečesto zloupotrebljavaju u svrhu opijanja, spavanja, smirivanja ili i nekih još drastičnijih namera. Lekovi za dijabetes su i ranije bivali zloupotrebljavani u želji za brzim gubitkom kilograma, ali sa pojavom sad već čuvenog Ozempic – a i promovisanjem istog od strane Ilona Maska to je poprimilo neke ozbiljne razmere. Toliko ozbiljne da smo, konkretno na tržištu Srbije, dobijali tačno određenu količinu doza Ozempica za pacijente, a često bismo i ostajali bez istog a pacijent bi morao da nastavlja potragu od apoteke do apoteke, ukoliko mu mi ne bismo našli nigde.
Da biste izdali nešto od ove terapije, potrebno je da imate Izveštaj lekara na kome dobijate informaciju o terapiji, načinu doziranja i vremenu trajanja terapije. U skladu sa tim izdajete potrebnu količinu leka, a najčešće na pozadini izveštaja evidentirate šta ste izdali, koliko leka i datum kad ste izdali lek i na kraju, svoj potpis. Neke apoteke kopiraju izveštaje na osnovu kojih su izdale lekove koje upisuju u Knjigu evidencije izdatih recepata i čuvaju ih u svojoj evidenciji. To nije zakonska obaveza, ali je razumljivo da postoji potreba o takvoj vrsti evidencije i na taj način čuvanja dokaza o ispravnosti rada.
Ono što se od nas očekuje jeste da za svaki prodati lek iz ove grupe (što se uzima iz naše kartice prometa iz programa u kom radimo) imamo potkrepljeno upisanim detaljima u Knjigu evidencije izdatih recepata.
